Категорије

недеља, 14. март 2021.

Марија Јефтимијевић Михајловић, ЧЕЖЊА ВЕКОВА


Што год се у наше биће утиснуло

– као шапат, као песма, као као мелем, као бол – ми смо.

Где год смо – ногом, маштом, сликом или сном крочили

– то смо.


Докле год је – поглед, крик, жеља или чежња досегао – јесмо.

Одраз – у погледу, у сусрету, у изговореном и прећутаном –  сваког кога нам је живот као сапутника, сапатника или пролазника, као дар наменио – то смо.

Ми ходамо у чизмама предака,

у рукама носимо повој потомака – 

Ми смо –  сан и ми смо –  историја.

Ми – нисмо само ми, Ми – то је Једно

– са сном, са жељом, са собом са другим.

Ми смо река непресушна.

Ми –  то је чежња векова...

Нема коментара:

Постави коментар