Ходај,
корачај, ка себи самом
за
речите тишине отвори слух.
Одагнај,
превеслај, не изазивај
тих страшних сумњи вечити хук.
Сиђи,
завири у своје најцрње ћоше
тамо
где стани се потмули страх.
Пружи,
покажи тек трунку Светла
да
све сем Ње је пепео и прах.
Кажи,
изреци, слогом посложи
понорнице
бића најтиши шум.
Опевај,
пропевај, у Песму преточи
Речи
што ломе кости и ум...
Оснажи,
окрилати, у птицу претвори
Мисао
којој висина је дом.
Пусти
од себе, пусти да плови
звездана
прашина звезданим друмом...
Нема коментара:
Постави коментар