Лако као газела
девојка у хаљини боје пурпура
у ципелама којима додирује облаке
а не Булевар ослобођења
претрчавала је
кораком од седам миља
лакшим од сна
прелазећи из века у век
Можда је завршена проба црквеног хора
представа у оближњем позоришту
говориле су очи пролазника
мимоилазећи се
са овом сликом вечности у покрету
Осмех на крају усана
девојке-сна с Булевара ослобођења
говорио је да је сваки век њен
Пурпур у мирису босиљка
херувими су певали химну љубави
у коси играо се ветар
док је попут снохватице
трчала за градским превозом
да је одведе у неки други век
Нема коментара:
Постави коментар