ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Људски дух је у ствари свесност

 Људски је дух у ствари свесност, избрушена огледима и искушењима. Они, код којих је већа свесност, већега су духа. Виши је људски дух од животињскога, због веће свесности. Надаље, анђеоски је дух виши од људскога, јер надилази наш ниво свесности, док је опет дух свеца виши од духа анђела. Они, код којих је мање свесности, морали би учити до ногу оних код којих је свесност већа. Ружа се поклонички не сагиње пред трном.

·        Видљиво је тело, скривен је дух. Тело је попут рукава, дух је рука у рукаву. И ум је невидљив, али се и ум и дух назиру у понашању човека.

·        Људски је дух скривен, несазнатљив. Речима нашим и поступцима ми откривамо унутрашњњу природу његове суштине. Суштина  је тога духа непромењива, али њен израз – наше речи и дела – пролазне су и подложне мени. Наша молитва, духовне битке, пост, све је пролазно, али дух који их потиче, траје заувек. Дух човека брусио је и пробао себе на камену кушачу божанске заповеди.

·        Тело је шатор духу, лађа Нои.

·        Људски је дух светао, и тражи оно што је добро. Мала собост је тамна и под упливом је чула. И како онда мала собост побеђује дух? Она га савладава зато јер јој је тело дом, док је дух странац у свету телесности. Пас брани своје двориште попут подивљала лава.

·        Ево какво је стање човека: донешено беше анђелово крило и свезано за магарчев реп, како би магарац могао прихватити штогод од врлина анђела, чијим је сјајем обасјан.

·        Кад плоду у утроби дође време да прими дух живота, сунце му прискаче у помоћ. Плод оживљава, јер га сунце обдарује духом. Од других звезда плод прима тек нејасан белег, све док га сунце не обасја. Како се плод спаја са сјајним сунцем у материној утроби? Сунце има многе начине, осећајима нашим скривене: начин којим злато бива још златније, начин којим обичан камен постаје гранат и црвени рубин, начин по којему зри воће, и начин којим се престрашеном човеку дарује храброст.

·        Сунце, дух, у прозорима тела поделило се на зраке. Кад гледаш сунчев круг, видиш: један је; у то ће посумњати свако, ко је засењен својим погледом на тело. Многост је дух животињски; људски је дух једна суштина. Коликом је мером Бог посуо Својим светлом човечји род, толиком су мером људска бића суштински једно. Али у истини, Његова је светлост недељива.

·        Дух је попут сокола, тело је негва његова. То јадно, оковане ноге и сломљена крила створење!  

·        Језгро је сваког плода боље од његове коре. Гледај тело као кору, а на дух гледај као на језгру.

·        О ти, који си заљубљен у свој ум, и који издижеш себе изнад обожаватеља облика – знај да је твој ум тек зрака свеопштег Ума, бачена на твоја чула; гледај на њега као на позлату врх властитог бакра.

·        Ум је обликом двојак. Први се облик стиче, учи се из књига и од учитеља, размишљањем се и памћењем, логиком и науком негује. На тај начин јачају умне моћи, али што више знања стечеш, то већи терет носиш. Други облик ума дар је Божји. Његов је извор само срце људске душе. Кад вода божанскога знања прокључа из духа у ум, ум се тада разбистри и разблиста, да се више никад не замути, никад не умртви.

·        Људски је дух у ствари свесност, избрушена огледима и искушењима. Они, код којих је већа свесност, већега су духа. Виши је људски дух од животињскога, због веће свесности. Надаље, анђеоски је дух виши од људскога, јер надилази наш ниво свесности, док је опет дух свеца виши од духа анђела. Они, код којих је мање свесности, морали би учити до ногу оних код којих је свесност већа. Ружа се поклонички не сагиње пред трном.

·        Твоја телесна својства, као и твоје тело, пука су позајмица. Не везуј се срцем за њих, јер су нетрајна, тек сат времена трају. Насупрот њима, твој дух је вечан. Твоје је тело на земљи попут светиљке, чија светлост надолази одозго, из бесмртнога Извора.

Џ. Руми, Благо Његова духа

Приредила: Марија Јефтимијевић Михајловић 

ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Свака ружа слаткога мириса прича нам тајну свепостојања

 Што је неко буднији у свету ствари, то дубљим сном спава у свету духа. Таква будност у ствари гора је од свакога сна, јер када нам душа није у Богу пробуђена, наша телесна будност затвара врата божанским даровима.

·        Свака ружа слаткога мириса прича нам тајну свепостојања.

·        Беше то диван воћњак, богат стабаљем и воћем, виновом лозом и зеленилом. Тамо је седио Суфи, с главом на коленима; склопивши очи, утонуо је у дубоко, неземно тиховање. "Зашто", упиташе га, "не гледаш ове знакове Милостивога Бога, које је Он свуда уоколо погледу нам понудио?" "Знакове", одговори Суфи, "ја гледам изнутра, у себи: вани су само симболи знакова."

·        Што је сва ова лепота на свету? Одраз задрхтале гране, што се у потоку одсликава, одсјај онога вечног Воћњака, што столује неувео у људским срцима.

·        Бољка заљубљеног неналик је на друге болести; љубав је звездоглед Божје тајанство. Била љубав земаљска или небеска, она води к Богу.

·        Они који негирају Бога налик су човеку који се одриче светлости сунца и месеца, да би заринуо главу у песак и питао: "Ако је дух Божји присутан у природи, где је онда његова светлост?" Да би видео лепоту Бога око себе, он најпре мора подићи главу из песка и погледати око себе.

·        Рукотворине Божје могу се видети посвуда око нас, али мало њих зна видети својства Бога, која су ове рукотворине увела у постојање.

·        Пођи у радионицу где је свемир створен, и потражи у њој Радника. Но будући да је дело попут вела између Њега и тебе, ти ћеш Га моћи видети само у Његовом делу. И будући да је радионица Његово боравиште, они који стоје вани не могу га видети. Стога, уђи у радионицу – то јест, у непостојање – и гледај дело, гледај Радника.

·        Зар се пенушави талас креће без речне струје? Зар се прах може узвитлати без ветра? Будући да си видео прах – то јест, облик – угледај и ветар. Ветар је невидљив; ми видимо тек његов учинак на спољним облицима, зато у спољним облицима назиремо божански дух, ветар Божји. Расплини своје тело у гледању, и пређи у призор, пређи у призор, у призор!

·        Лепота и величина Бога припада Њему; лепота и величина створеног света позајмљена је од Њега.

·        Знај да је свет створених бића попут чисте воде бистрице, у којој се огледају Божја својства. Њихово знање, праведност, и доброта, одсликавају Божје знање, праведност, и доброту, баш као што се небесница звезда одражава у води текућици. Земаљски краљеви одјек су Божјега краљевства. Учењаци огледају Божју мудрост. Људи и народи могу се мењати из покољења у покољење, али божанска су својства вјечна. Вода реке често се мења, но одсјај месеца и звезда у њој остаје исти.

·        Спољни облик земље прах је, но унутрашњост јој је од светлости. Спољни је изглед у сукобу с унутрашњом збиљом – као да је љуштура шкољке у сукобу са својим бисером. Спољашње каже: "Ја сам то и ништа више." Унутрашње каже: "Пажљиво гледај и наћи ћеш ме." Спољашње каже. "Унутрашња стварност је обмана." Унутрашње каже: "Чекај и гледај. Открићу ти истину."

Џ. Руми, Благо Његова духа

Приредила: Марија Јефтимијевић Михајловић 

ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Додир божанскога

 Пију ли жедни воду из чаше, они ће у њој видети Бога. Они, који су љубављу Божјом незанети, видеће у њој тек своје лице.

• Заљубљени никад не трага, а да за њим не трага и његов Љубљени. Кад муња љубави прострели ово срце, засигурно знај да је љубав и у оному срцу. Кад у твоме срцу нараста љубав за Бога, нема сумње да те Бог љуби.

• Наша жеља за Богом разгорева се Његовом љубављу: сви путници свој пут преваљују захваљујући сили Његове привлачности. Узлеће ли прах без ветра? Плови ли лађа без мора?

• О срце, ако имало разликујеш радост од туге, бићеш раздрто и предвојено. Премда је сладак укус онога за чим жудиш, зар твој Љубљени не жели да будеш без жеља? Ох, у смрти је живот оних што воле: нећеш освојити срце Љубљенога док своје срце не изгубиш.

• Неко је упитао: "Што је то љубав?" Бог је одговорио: "Сазнаћеш, кад себе у мени изгубиш."

• Кад се од бола љубави разбуја твоја духовна радост, руже и љиљани обузеће врт твоје душе.

• Религија Љубави надилази све друге религије; онима који воле, Бог је једина вера, једина вероисповест.

• Ти си моје небо, а ја сам земља што се чуди Твојему неуморном навиру из мојега срца! Ја сам тло сасушених усана! Добростиво ме напоји – то ће овај прах претворити у насаде ружа! Како ли зна земља што си посејао у њеном срцу? Ти си је Собом прожео, и Ти знаш њен терет!

• Рече вода нечистому: "Дођи!" Рече нечисти води: "Стид је мој превелик." Одговори му вода: "Како ће се без мене опрати твој стид?

• Љубави за Бога корен је у нашем знању о Богу. Је ли незнање икада довело до праве љубави? Такво је незнање узрок нашем прогонству, и пречи нас да Му се приближимо.

• Сви су краљеви робови својих робова, сви су људи спремни умрети за онога ко за њих умире. Срца заљубљених заробљена су онима, који су им срце поклонили. Кога год сматраш заљубљеним, знај, он је и љубљен. И ми, који смо Богом вољени, морамо постати Божји љубавници.

• Тај глас, искон свакога крика и звука, заиста је једини Глас; све је остало јека.

• Кућа срца, у коју зраке божанскога сунца не допиру, тавна је и самотињска, суморна је и запуштена, врата затворених. Она је попут гроба. Дођи! Устани из гроба својега срца!

• Ох, дај ми жеђу, и не дај ми воде! Дај ми да се у Тебе заљубим! Одагнај ми сан!

• Били ми здрави или болесни, нас опија Пехарник и пехар. Обарамо чела, поникли пред Његовом речју и законима, и драговољно полажемо живот у Његове руке. Све док је Пријатељ у нашему срцу, једина нам је жеља животом Му својим служити.

• Нисам ли ти рекао: "Не одлази, јер Ја сам ти пријатељ?" У овому привиђењу ништавила, Ја сам праизвор Живота! Чак и ако Ме гневан напустиш за наредних стотину хиљада година, на крају ћеш се вратити, јер Ја сам твој истински Циљ!

Нисам ли ти рекао: "Не задовољавај се световним стварима?" Јер Ја обликујем светиште твојега задовољства! Нисам ли ти рекао: "Ја сам Море, а ти си риба?" Не замамљуј се обалом, јер Ја сам твоје Кристално Море!

Нисам ли ти рекао: " Не улећи у замку попут птице?" Дођи к мени, јер Ја сам Сила твојега лета! Нисам ли ти рекао: "Они ће те опљачкати и оставити те смрзнута?"

А ја сам Ватра, Топлина, и Жар твоје жеље!

Нисам ли ти рекао: "Умрљат ће ти карактер, све до заборава да сам Ја Извор твоје чистоте?"

Нисам ли ти рекао: "Не питај како управљам твојим животом?" Јер Ја сам Творац, а нисам управитељ.

Ако ти је срце светиљка, дај јој да те одведе на твој прави пут. А ако си побожан, знај да сам Ја твој Бог!"

• Заљубљенима у Бога, Бог је извор свеколике радости и жалости. Једини је Он прави предмет њихове жеље; свака друга врста љубави пуста је залуђеност. Љубав за Бога онај је пламен који, кад гори, спаљује све осим Бога. Љубав за Бога је мач, који пресеца све што није од Бога.

Вечан је само Бог, све ће остало нетрагом минути.

• Ма што био предмет твоје жеље, хајде стопи се с оним што волиш, узми на се његов лик и својства. Ако си жељан светла, буди га спреман примити; желиш ли се од Бога удаљити, продуби своју саможивост, и отерај себе од Њега. А ако пожелиш изаћи из ове рушевне тамнице, не окрећи главе од Вољенога; пригни се поклонствено, и приђи ближе.

• Срце Ми постаде перо у руци Вољенога: ноћас би могао написати З, сутра, можда, Б. Он реже и оштри своје перо како Му је воља, да би писао риком и наскхом; перо каже: "Гле, Теби сам послушно, јер Ти најбоље знаш што чинити."

• Љубављу горко постаје слатко; љубављу бакар постаје злато; љубављу талог постаје бистар; љубављу бол постаје мелем; љубављу мртво постаје живо, љубављу краљ постаје роб.

• О Уточиште свих оних, који уточиште траже, води нас правим путем! Не дај застранити ниједном срцу, којега си Својом милошћу водио. Не растани нас од оних, који су с Тобом срећни и задовољни. Нема ствари горче од растанка с Тобом. Без Твоје заштите, све је збрка и расап. Свет твари сише нам духовну снагу. Наша тела свлаче одећу духа с наше душе. Без Твоје помоћи, како спасити душу? Несједињена са својим Љубљеним, душа је заувек у чемеру изгубљена. Ако не припустиш душу у Своју близину, она, иако жива, може се сматрати мртвом! Приговориш ли Својим робовима, тако и ваља, Господе. А кажеш ли да су сунце и месец нечисти, и усправни чемпрес назовеш ли погнутим, небеса над нама прогласиш ли вреднима презира, а мора и руднике празнима, Ти говориш истину, јер Ти си извор свеколикога савршенства, и једино је у Тебе моћ да усавршиш несавршено. Свет си Ти и нетакнут непостојањем; онима који не постоје Ти дарујеш постојање, и живот им дајеш!

Џ. Руми, Благо Његова духа

Приредила: Марија Јефтимијевић Михајловић 

ЛАО ЦЕ, О стварању

Душа и долина никад не умиру.

То се назива вечно мајчинство.

Врата вечног мајчинства су корен неба и земље.

Као да га нема, али ти служи с лакоћом.

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕ, О мудрацу

Бити скроман значи бити узвишен,

бити савитљив значи бити ојачан,

бити празан значи бити пун,

бити стар значи бити обновљен.

Имај мало и стећи ћеш.

имај много и бићеш узнемирен.

Стога мудрац прихвата једно

и постаје узор свету.

Он се не отктива

и зато светли.

Он се не хвали

и зато је славан.

Он не умишља

и зато је заслужан.

Он се не уздиже

и зато је први.

И зато јер се не такмичи

нико га у свету не може надмашити.

Тако се потврђује прастара изрека:

„Бити скроман значи бити узвишен.“

На тај начин је просветљени узвишен.

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕ, Пут и циљ

Оствари стање крајње празнине,

Оствари стање потпуног мира,

Стање из којег се све ствари обликују,

Стање у које се све ствари враћају.

Оне расту и напредују у свету,

А затим се враћају праизвору.

Повратак и праизвор значи мир,

Значи вратити се својој вечној судбини.

Преузети своју вечну судбину значи просветљење.

Ко не зна своју вечну судбину борави у мраку.

Просветљење значи разумевање,

Разумевање значи великодушност,

Великодушност значи свеприсутност,

Свеприсутност значи живети у складу са природом.

Бити у складу са  природом, значи бити у складу са Таом.

Бити у складу са Таом значи бесмртност.

За таквог нема више патње. 

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕ, О парадоксима

Гледај, али га не можеш видети.

Он је без облика.

Случај, али га не можеш чути.

Он је без звука.

Хватај, али га не можеш дохватити.

Он је без тела.

То тројство је нераздвојиво и чини једно.

Откривен није светао,

сакривен није таман.

Бескрајан, бестелесан, не може се именовати.

Идеја без садржаја.

Да би га нашао, мораш себе изгубити.

У сусрету му не видиш почетак.

У слеђењу му не видиш крај.

Учвршћен у Таоу

постајеш мајстор живота,

спознајеш прапочетак свих ствари.

Тао повезује прошлост и будућност. 

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕО, О супротностима

Наклоност и немилост узрокују тескобу.

Оно што ценимо и оно чега се бојимо је у нама.

Шта значи:

„Наклоност и немилост узрокују тескобу?“

Они који стичу наклоност виших

Потиштени су у примању,

Потиштени су у губљењу.

Шта значи:

Оно што ценимо и оно чега се бојимо је у нама?“

Бојимо се јер имамо „ја“.

Кад напустимо „ја“ нема више страха.

Стога:

Онај који себе нађе стиче размак од света.

Онај који себе живи стоји изван света. 

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕ, О чулима

Жарке боје заслепљују око.

Гласни звуци заглушују ухо.

Снажни зачини отупљују укус.

Жестоке страсти залуђују дух.

Велике жудње воде на странпутицу.

Стога мудрац:

Одржава своје јаство, а не „ја“.

Он иде к себи и напушта вањско. 

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу 

ЛАО ЦЕ, Савршенства

Потпуно повлачење води до јединства са свим –

          и даје Тао.

Потпуна контрола даха –

          даје нежност и сензибилност попут

                   новорођеног детета.

Поптпуно прочишћење унутарње визије –

          даје савршенство.

Потпуна љубав према људима –

          даје управљање без управљања.

Поптпуно прихватање судбине као дара неба –

          даје креативност.

Потпуно просветљење –

          даје све знање.

Стварање без напора,

примање без поседовања,

деловање без очекивања,

вођење без владања –

то се назива скривена врлина. 

Лао Це, Тао Чинг: књига о апсолутном путу