ЏЕЛАЛУДИН РУМИ, Додир божанскога

 Пију ли жедни воду из чаше, они ће у њој видети Бога. Они, који су љубављу Божјом незанети, видеће у њој тек своје лице.

• Заљубљени никад не трага, а да за њим не трага и његов Љубљени. Кад муња љубави прострели ово срце, засигурно знај да је љубав и у оному срцу. Кад у твоме срцу нараста љубав за Бога, нема сумње да те Бог љуби.

• Наша жеља за Богом разгорева се Његовом љубављу: сви путници свој пут преваљују захваљујући сили Његове привлачности. Узлеће ли прах без ветра? Плови ли лађа без мора?

• О срце, ако имало разликујеш радост од туге, бићеш раздрто и предвојено. Премда је сладак укус онога за чим жудиш, зар твој Љубљени не жели да будеш без жеља? Ох, у смрти је живот оних што воле: нећеш освојити срце Љубљенога док своје срце не изгубиш.

• Неко је упитао: "Што је то љубав?" Бог је одговорио: "Сазнаћеш, кад себе у мени изгубиш."

• Кад се од бола љубави разбуја твоја духовна радост, руже и љиљани обузеће врт твоје душе.

• Религија Љубави надилази све друге религије; онима који воле, Бог је једина вера, једина вероисповест.

• Ти си моје небо, а ја сам земља што се чуди Твојему неуморном навиру из мојега срца! Ја сам тло сасушених усана! Добростиво ме напоји – то ће овај прах претворити у насаде ружа! Како ли зна земља што си посејао у њеном срцу? Ти си је Собом прожео, и Ти знаш њен терет!

• Рече вода нечистому: "Дођи!" Рече нечисти води: "Стид је мој превелик." Одговори му вода: "Како ће се без мене опрати твој стид?

• Љубави за Бога корен је у нашем знању о Богу. Је ли незнање икада довело до праве љубави? Такво је незнање узрок нашем прогонству, и пречи нас да Му се приближимо.

• Сви су краљеви робови својих робова, сви су људи спремни умрети за онога ко за њих умире. Срца заљубљених заробљена су онима, који су им срце поклонили. Кога год сматраш заљубљеним, знај, он је и љубљен. И ми, који смо Богом вољени, морамо постати Божји љубавници.

• Тај глас, искон свакога крика и звука, заиста је једини Глас; све је остало јека.

• Кућа срца, у коју зраке божанскога сунца не допиру, тавна је и самотињска, суморна је и запуштена, врата затворених. Она је попут гроба. Дођи! Устани из гроба својега срца!

• Ох, дај ми жеђу, и не дај ми воде! Дај ми да се у Тебе заљубим! Одагнај ми сан!

• Били ми здрави или болесни, нас опија Пехарник и пехар. Обарамо чела, поникли пред Његовом речју и законима, и драговољно полажемо живот у Његове руке. Све док је Пријатељ у нашему срцу, једина нам је жеља животом Му својим служити.

• Нисам ли ти рекао: "Не одлази, јер Ја сам ти пријатељ?" У овому привиђењу ништавила, Ја сам праизвор Живота! Чак и ако Ме гневан напустиш за наредних стотину хиљада година, на крају ћеш се вратити, јер Ја сам твој истински Циљ!

Нисам ли ти рекао: "Не задовољавај се световним стварима?" Јер Ја обликујем светиште твојега задовољства! Нисам ли ти рекао: "Ја сам Море, а ти си риба?" Не замамљуј се обалом, јер Ја сам твоје Кристално Море!

Нисам ли ти рекао: " Не улећи у замку попут птице?" Дођи к мени, јер Ја сам Сила твојега лета! Нисам ли ти рекао: "Они ће те опљачкати и оставити те смрзнута?"

А ја сам Ватра, Топлина, и Жар твоје жеље!

Нисам ли ти рекао: "Умрљат ће ти карактер, све до заборава да сам Ја Извор твоје чистоте?"

Нисам ли ти рекао: "Не питај како управљам твојим животом?" Јер Ја сам Творац, а нисам управитељ.

Ако ти је срце светиљка, дај јој да те одведе на твој прави пут. А ако си побожан, знај да сам Ја твој Бог!"

• Заљубљенима у Бога, Бог је извор свеколике радости и жалости. Једини је Он прави предмет њихове жеље; свака друга врста љубави пуста је залуђеност. Љубав за Бога онај је пламен који, кад гори, спаљује све осим Бога. Љубав за Бога је мач, који пресеца све што није од Бога.

Вечан је само Бог, све ће остало нетрагом минути.

• Ма што био предмет твоје жеље, хајде стопи се с оним што волиш, узми на се његов лик и својства. Ако си жељан светла, буди га спреман примити; желиш ли се од Бога удаљити, продуби своју саможивост, и отерај себе од Њега. А ако пожелиш изаћи из ове рушевне тамнице, не окрећи главе од Вољенога; пригни се поклонствено, и приђи ближе.

• Срце Ми постаде перо у руци Вољенога: ноћас би могао написати З, сутра, можда, Б. Он реже и оштри своје перо како Му је воља, да би писао риком и наскхом; перо каже: "Гле, Теби сам послушно, јер Ти најбоље знаш што чинити."

• Љубављу горко постаје слатко; љубављу бакар постаје злато; љубављу талог постаје бистар; љубављу бол постаје мелем; љубављу мртво постаје живо, љубављу краљ постаје роб.

• О Уточиште свих оних, који уточиште траже, води нас правим путем! Не дај застранити ниједном срцу, којега си Својом милошћу водио. Не растани нас од оних, који су с Тобом срећни и задовољни. Нема ствари горче од растанка с Тобом. Без Твоје заштите, све је збрка и расап. Свет твари сише нам духовну снагу. Наша тела свлаче одећу духа с наше душе. Без Твоје помоћи, како спасити душу? Несједињена са својим Љубљеним, душа је заувек у чемеру изгубљена. Ако не припустиш душу у Своју близину, она, иако жива, може се сматрати мртвом! Приговориш ли Својим робовима, тако и ваља, Господе. А кажеш ли да су сунце и месец нечисти, и усправни чемпрес назовеш ли погнутим, небеса над нама прогласиш ли вреднима презира, а мора и руднике празнима, Ти говориш истину, јер Ти си извор свеколикога савршенства, и једино је у Тебе моћ да усавршиш несавршено. Свет си Ти и нетакнут непостојањем; онима који не постоје Ти дарујеш постојање, и живот им дајеш!

Џ. Руми, Благо Његова духа

Приредила: Марија Јефтимијевић Михајловић