Од
свега што човек добија на дар од Бога и
што сам може стећи, најограниченију количину капитала има у времену.
Само време, од свега онога чиме човек може располагати, јесте одређена и
ограничена количина; све друго, знање и положај, наука и богатство – нису тако
одређених граница. Стога мудро располагање временом јесте основ све мудрости и
живота; уштеда времена јесте основна уштеда на којој почивају све друге уштеде
и тековине човекове.
*
Права
је философија живота сматрати сваки дан као целину, и то целину једног
слова у речи и књизи. Сваки дан радити оно што ће се увек радити, и ниједног
дана не радити оно што не треба никад радити. Само тако се може постићи онај
прави, природни а свесни континуитет и чврста веза у једном животу колевке с
гробом. Само тако живот добија неког извесног смисла; само тако човек може
створити од себе неку вредност. Отуд је живот већине људи без смисла; у књизи
живота њихова многи су листови исцепани или измрљани, јер о многим данима није
вођено рачуна. Човек рачуна обично на године, месеце, а не види да је све то
састављено из дана.
Божидар
Кнежевић,
приредио Саша Радојчић, Десет векова српске књижевности, књига 118,
Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2018, стр. 146.
Нема коментара:
Постави коментар