 |
Едуардо
Гоја, Пролеће (1901) |
Човек је пао, али природа стоји усправно, и служи
као диференцијални термометар, да показује одсутност или присутност божанског
осећаја у човеку. Ради наше слабости и себичности морамо поглéдати на природу.
Природа ће погледати на нас тек онда када се будемо опоравили. Ми гледамо сетно
запенушани поток. Кад би нам живот текао правом енергијом, онда би могли
застидети поток. Река ревносног живота блиста у правој ватри, а не у рефлексу
сунца или месеца.
Р. В. Емерсон, Духовни закони
Нема коментара:
Постави коментар