Залуд вам мамци,
залуд рачунице.
Не треба ми.
Довољна ми је
светлост овог дана
и моја река,
сребрна нит
што кроз поља и
шуме блиста,
шетачке ципеле и
три чиста листа,
корица хлеба,
напрстак вина,
глас из далека од
оца и сина.
Довољна ми је шака
воде са студенца,
и мирис трава,
лети, у сутонима,
сви они кораци по
давним градовима
и бљесак белине,
под велом, у недрима.
Знам да робове
збуњује слобода,
но зар стварно
мислите
да ме од ове руже,
са ове пучине,
у ту шарену
тамницу врате
ваше тужне трице и
кучине?
Бранислав Матић, Хиперборејски
летопис:
разабране песме,
Центар за изучавање традиције Укронија – Хипербореја, Београд,
2015.
Нема коментара:
Постави коментар