Бојан Јовановић – ИМЕ ДУШЕ

 

Ако си она која јеси, прошапутана у кључу

обећаног спаса, затуреног ту негде

у близини назива којег покушавам да се сетим,

да ли си ти моје или ја твоје скровиште

иза чијег танког зида ослушкујем збивања

са другог краја?

Што сам чуо нисам записао,

само у бележницу унео питања

слепљена језиком за језик што сваки

подиже вео и у виши привид

спаја ову с оном страном светла.

Заборавом сачувани расту снови

између нових имена пустоши испречене

до твоје спорне магличасте истине

којим лако изречену распршујеш смрт

и у неотвореном писму чекаш свој трен.

Песмом божјег закона оглашаваш

непостојано средиште нових страна света,

неспремна да упознаш себе док не изрониш

из празнине и у бистрој вечерњој води

не приволиш звезду да у њој пусти корен.

Сенка одолела поподневном издуживању

трепери у тами слутњом до доласка олује

и уклања последње прочитане сметње

да би се казано о теби примило и могло

другачије да догоди.

 

Растварање душе: изабране и нове песме, избор и поговор Снежана Божић, Нишки културни центар, 2023, стр. 5.