Исусе сине божији
буди нам мало блажији
јер ако будеш строжији
постасмо авај вражији.
Једини твоји весници
позвани изабраници
само су тихи песници
прави синови верници.
 |
| Рукопис песника Божидара Ковачевића (посвета у књизи Грч младенства из 1923.) |
Да пођеш тих и насмејан
распет би био понова
јер дух ниједан засејан
семеном твојих болова
није и ми смо једини
што с крином у руци шетамо
по овој подлој ледини
и с цвета на цвет летамо
па ако и нас оставиш
и круну твоју тегобну
ђаволу на главу поставиш
човеку рђаву презлобну
ко ће те онда пратити
кад паднеш мед нас понова
ко ће се радостан латити
великих судних звонова
који ће бити весници
да целом свету објаве
дивоту твоје појаве
ако не тихи песници.
Стога првенче божији
гледај нас мало блажије
јер ако будеш строжији
пасмо у замке вражије.
1922.
Божидар Ковачевић, Алфе мојих душа, Београд,
С. Б. Цвијановић, 1922.
Нема коментара:
Постави коментар