Христе и Боже! Ја
чекам чуда
Одмах,
сада, с почетка дана!
О,
дај ми да умрем док посвуда
Живот
ми је ко књига дарована.
Ти
си мудар, Ти не кажеш строго:
—
„Није време, још ти није крај.“
Дао
си ми — исувише много!
Желим
одмах — све путеве, знај!
Свега
жељна: са душом Цигана
Хоћу
да пљачкам уз песме пôј,
За
све да страдам уз звук òрга̄на,¹
Ко
Амазонка да јурим у бој!
Да
гатам у кули кад звезда дође,
Да
водим децу напред, кроз сан…
Да
буде легенда — дан кад прође,
Да
безуман ми буде — сваки дан!
Ја
волим и крст, и шлем, и свилу,
Трâга
магновења душа је рôј…
Детињство
си ми дао — принцезу-вилу,
Дај
ми и смрт — у седамнаестој.
Таруса,
26. спетмбар 1909.
Препевао:
Александар Мирковић
Преузето са блога: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Izvanredan prevod!
ОдговориИзбришиHvala! ❤