Један
човек, зурећи у своје једначине,
рече
да је свемир имао почетак.
Догодила
се експлозија, рекао је.
Прасак
над прасковима, и свемир би рођен.
И
он се шири, рече.
Чак
је израчунао и дужину његовог живота:
десет
милијарди окретаја Земље око Сунца.
Сви
на Земљиној кугли заклицаше од радости;
његове
прорачуне назваше науком.
Нико
није помислио да је човекова претпоставка о почетку свемира
тек
одраз синтаксе његовог матерњег језика;
синтаксе
којој су потребни почеци попут рођења,
развоја
и сазревања,
и
крајеви, попут смрти, као чињенични искази.
свемир
је имао почетак,
и
он стари, уверава нас тај човек,
и
умреће, као што умиру све ствари,
као
што је и он сам умро пошто је математички потврдио
синтаксу
свог матерњег језика.
К.
Кастанеда, Активна страна бесконачности,
с енглеског превела Нада Вучинић, прилагодила М. Јефтимијевић Михајловић
Нема коментара:
Постави коментар