ФЕРНАНДО ПЕСОА, Успех се састоји у постизању успеха, а не у предусловима за његово постизање

Понекад, кад подигнем главу ошамућену од књига у које уписујем туђе реченице и одсуство властитог живота, осећам неку физичку мучнину која је можда последица мог погнутог положаја за столом, али која надилази цифре и моје разочарање. Живот ми се гади као какав бескорисни лек. И тада увиђам, у савршено јасним визијама, како би било лако одагнати ову досаду, само кад бих имао снаге да желим да је заиста одагнам.

Живимо по сили акције, односно по сили воље. Они међу нама који не умеју да желе (свеједно да ли су генији или просјаци), постају браћа по немоћи. Шта ми вреди да себе прогласим за генија, ако сам помоћни књиговођа? Кад је Сезарио Верде рекао свом лекару да није он господин Верде, трговински чиновник, већ Сезарио Верде песник, употребио је један од израза бесмислене охолости, који заударају на таштину. Он је, јадничак, одувек био само господин Верде, трговински чиновник. Песник се родио после његове смрти, јер се после његове смрти родило уважавање песника.

Делати – ето праве интелигенције. Бићу оно што желим да будем. Али треба да желим да будем оно што ћу бити. Успех се састоји у постизању успеха, а не у предусловима за његово постизање. Сваки пространији комад земљишта има услове за палату, али где је палата ако је не подигну на том земљишту?

Ф. Песоа, из Књиге неспокоја, изабрала и превела с португалског Јасмина Нешковић