Новица Тадић, О СВЕТУ

 

* На златнопечатној повељи, израђеној од пергамента, записали су: „за поезију што сведочи и светла и таме човека и света”.

* Не, не устежем се да кажем да је свет долина плача. И засигурно, плакао сам и ја у њој, једном, поред свог срушеног зида.

* Изврнуо сам само једну песничку слику и цео свет је, учинило ми се, у њој био задрхтао и постао као нова звезда.

* Патња ме баца у другу патњу увиди су све мрачнији. Јесам ли то хтео?

* „Сада је све другачије”, рећи ће усхићени сведок Апокалипсе.

* Свет ме немилосрдно зграби; баналности свакодневице ме облију тако да се давим у њима; а приземне ситне мисли направе од мене решето кроз које лако пролазе, и засипају ме да ништа друго не приметим.

* Човек је поцрнео; хоризонт се смрачио; увелико се припрема Антихристов долазак.

* Свет је препун месарских кука.

* Јуда

Неко крикне у врбаку

Да се примириш и отпочинеш

потребно ти је

новца мала сума.

Али Јуда не долази.

Нема га.

Заборавио је на тебе.

* Разоткривајући мрачну страну света, примао сам ударце и

шамаре, понижења у низу. Није ми било лако у мучилиштима, код

вражјих шегрта.

* Овај самотњак не трчи за орденом. Зато ми, чланови жирија, потрчимо и сретнимо га: унапредимо га.

* Књижевници и фарисеји, генијални, морални, праведни и правоверни.

* Свет је зло место, за зле духове збориште.

* Грех и искушења грехова разарају моје биће и свету га потчињавају.

* Враг је бацио на мене своје мреже и сад ме у његову изреку сажима.

* Бог попушта патње и болести на мене, уразумљује ме у свету.

* Кроз бол сазнајемо свет, упознајемо и љубимо Христа.

* У свету је сваки човек мали мученик.

* Бог допушта ђаволу да у свему ствара искушења кроз која, кад прођемо, зарађујемо небеску плату.

* Свет је устројен тако да изневерава многа очекивања.

* У свету зарађујемо небеску плату. Али, свако од нас и за ђавола понешто одради.

* Свет је пун немилосрдних егзекутора, заслепљених убица и ревносних гробара. Нема броја слугама ђаволовим; не промаши њихова десница.

* Свет и коначни пораз изједначиће се у мојој смрти.

(...)

* Међу мојим прстима је прах са лептирових крила.

* Нестворена светлост нек пројави живог Бога, спасење наше.

* Одбачени предметни свет; одбачене и похабане ствари имају на себи више тајанства од светлих новотарија.

* Песник је неуротична јединка загледана у бесмисао савременог света; сведок чудеса и апсурдних догађаја, у потрази за траговима бесмисла и наговештајима који га воде у неизвесност.

 

Н. Тадић, Записи, Летопис Матице српске, мај 2011, књ. 487, св. 5, стр. 848–850.