Адам Загајевски, БЛЕЈК

 

Видим Вилијема Блејка који је свакога дана

налазио анђеле у крошњама дрвећа

среће Бога Оца на степеницама

скромне куће и светлост у прљавом сокаку –

 

Блејка који је умирао

певајући радосно

у закрченом Лондону, граду

проституки, адмирала и чуда,

 

Вилијам Блејк, Тајна вечера

Вилијема Блејка гравера који је тешко радио

и живео у беди, али не очајавајући,

јер је стално добијао огњене знаке

с океана и са звезданог неба,

 

и није губио наду, јер се нада

рађала увек изнова као дах;

видим и оне који су као и он ишли

сивим улицама

ка ружичастој орхидеји свитања.

А. Загајевски, Vita contemplаtiva, с пољског превели Петар Вујичић и Бисерка Рајчић, КОВ, Вршац, 2014, стр. 145.