Категорије

петак, 29. март 2019.

БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, Волим те и то ће да траје



Све ће ово једном некуд да ти оде
Да испари ко стварна са длана кап воде

Све што те узимало волело и сјало
Жалићеш га као да је постојало

Што те миловало сјаја ока звуком
Што памтиш да си додириво руком

И љубио са радошћу очи којих има
И лице стварније од магле и димa

Све што je склоно паду y венуће
Још пре него нестане некуд увенуће

Чак и оно што још трепће и хода и живи
Постало је већ магла и пепео сиви


Пре суђеног часа пре последњег трена
Испариће y плавет са таласа пена

А ја за вечнијим вечито гладујем
Како онда душо да ти се радујем

Зато се не чуди кад ти кажем мило
Треба да волимо само шта је било

Волим те и верујем да ове две речи
Време неће имати снаге да черечи

Време стари мајстор који снове глође
Макар што је прошло неће да допрође

Волим те и то ће да траје без смене
Кад не буде било ни тебе ни мене

Б. Баковић, Утеха лишћа, Каирос, Сремски Карловци, 2016, стр. 17-18.

Нема коментара:

Постави коментар