ЕЗРА ПАУНД, De Aegypto

     Ја, чак ја, онај сам који познаје

     Путеве небеса, и стога ветар тело је моје.

     Видео сам Госпу Живота,

     Ја, чак и ја, који с ластама летим.

     Зелено и облачно рухо је њено,

     Крила ветра је носе.

     Ја, чак ја, онај сам који познаје

     Путеве небеса, и стога ветар тело је моје.

     Manus animum pinxit,

     Писаљку у руци држим

     Да запишем одговарајућу реч . . .

     Уста би моја да се чистим певом огласе!

     Ал која уста да прихвате

     Кумијског Лотоса песму?

     Ја, чак ја, онај сам који познаје

     Путеве небеса, и стога ветар тело је моје.

     Пламен сам који с изласком сунца букну,

     Ја, чак и ја, који с ластама летим.

     Над челом мојим месец је,

     Под уснама ми ветрови.

     Месец је крупан бисер у сафирским водама,

     И реке што протичу под прстима мојим су ледне.

     Ја, чак ја, онај сам који познаје

     Путеве небеса, и стога ветар тело је моје.

Напомене:

De Aegypto (лат.) – О Египтусу.

Египтус, син краља Бела и Анхиноје, освајач територије која је касније, по њему, названа Египат.

Manus animum pinxit (лат.) – рука ми наслика душу. Cf. Росетијеву причу Рука и душа.

Кумијски Лотос (Lotus of Kumi) – највероватније измишљено.

Езра Паунд, Песме, Превод са енглеског и напомене: Милован Данојлић,

БИГЗ, Београд, 1975.