МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, Неко је саздан од камена, неко од глине...

Неко је саздан од камена, неко од глине ‒
А ја срȅбрним и блистам!
Судбина ми је ‒ издаја, име – Марина,
Неухватљива  ‒  морска сам пена.

Неко је саздан од глине, неко од плоти –
Њима гроб и плоче надгробне…
‒ Мене су крстиле морске дубине  ‒ и у лéту
Своме  ‒ вечно сам разбијена.

Кроз свако срце, кроз све те мреже сиве
Пробићу пут својевољи.
Мене  ‒ погледај коврџе неукротиве! ‒
Нећеш саздати од земне соли.

Разбијам се о ваша гранитна колена ‒
Васкрсавам!  ‒ вал нови кад блеска;
Нека живи пена  ‒ та весела пена ‒
Та висока пена морска!

(1920)

Препевао: Александар Мирковић
Преузето са блога: https://srodstvopoizboru.wordpress.com