И то ми се снило, и
то ће ми се снити
И то ће се мени још
каткад приснити,
И поновиће се све, и
све доваплотити,
И што видех у сну, и
ви ћете уснити.
Тамо, далеко од нас,
далеко за светом
Талас иде за таласом,
бије о литице,
На таласу звезда, и
човек, и птице,
И јава, и снови, и
смрт, талас за таласом.
Датум ми не треба:
био сам, јесам, и бићу,
Живот – чудо је
чудеса, и у чуду клекнућу
Сам, ко сиротица,
себе на колена бацићу
Сам, међу огледалима
– зазидан приказама
Блиставих мора и
градова у облацима дима.
И мајка у сузама дете
у крило узима.
1974.
Препевао: Александар
Мирковић
Преузето
са блога Александра Мирковића:
Нема коментара:
Постави коментар