Категорије

уторак, 20. фебруар 2018.

АРСЕНИЈЕ ТАРКОВСКИ, Позна зрелост


Није ли ми дата ова позна зрелост,
Да оплачем с рукама на срцу ноћу,

Сваке речи септембарску зрелост,

Тежину јабука, шипкову пуноћу,


Над шумском крчевином облак дима,
Усахло поље брусница црвених, и

Истине ради — вратити се стиховима,

Од којих су остали редови прецртани.


Све убрано у корпе сложише плетене,
И мостом се зачу тутњава таљига.

Дај ми да се поклоним још једном с висине,

Дај ми да издржим бар до првог снега.


1965.

Препевао: Александар Мирковић

Преузето са блога: 
https://srodstvopoizboru.wordpress.com

Нема коментара:

Постави коментар