Докажи, ако можеш, да те нема –
То неће бити доказ да ја јесам.
Докажи опет, јер доказе све сам
Заборавно. Зато трајем, земан.
Каткада ноћу у тишини слушам:
Трепери простор, рађа ce олуја.
Пулсира огањ y звездама згрушан
По вољи Бога славуја и гуја...
Докажи своју одсутносг на начин
Да ум ce смрзне, а да срце схвати
Зашто од тебе иштем немогуће?
Промаја ноћи, један кров без
куће,
Пехар кухуте, напев као зачин
Пошаљи твоју сенку, да ме прати.
Страсна мера, Сабрана дела Ивана В. Лалића, трећи том, Завод
за уџбенике, Београд, 1977, стр. 127.
Нема коментара:
Постави коментар