Питамо се да ли треба волети? Ово
не смемо да питамо – морамо да осетимо. О овоме се не расправља, већ се
препуштамо да нас понесе. Чистота духа узрокује чистоту страсти. Отуда племенит
и разборит дух воли са жестином, и јасно види оно што воли. Рађамо се с клицом
љубави у срцима. Наводи нас да волимо оно што нам се казује лепим, иако нам
нико никада није рекао шта је то. Узалудно је бежати од себе – и даље волимо.
Чак у стварима где нам се чини да смо одвојени од љубави, она је крадомице ту,
тајно присутна. Човек без ње не може живети ни један трен. Човек избегава да
остане сам са собом, дакле треба другде потражити оно што ће волети. То може
пронаћи само у лепоти. Природа је тако снажно утиснула ову истину у наше душе,
да је ми тамо већ готовом затичемо. Не треба нам никаква вештина ни знање.
Изгледа чак као да у нашим срцима постоји место које морамо попунити. Свако
поседује властити оригинал лепоте за чијом копијом трага по свету. Жене
умногоме утичу на одређење тог оригинала пошто имају неограничену власт над
духом човековим. Када има духа, жена лепоту оживљава и предивно истиче.
Нема коментара:
Постави коментар