ИВАН В. ЛАЛИЋ, Љубав

У парафрази твога нерођења

Сваки ми корак сенчи једно ништа.

Неоштар снимак. Има ли решења

Сем љубави за стварна чудовишта?

Гле, она ми се нагињу над раме,

Изразе шапу додиром што вређа;

А љубав их је зазвала из таме

Што дуби сенку испод ових веђа ––

Љубав што слепа је за последице,

Видовита за све што наставља је:

L’amor che move i1 sole e 1’ altre stelle.

Паслика раја? Можда твоје лице,

Ти нерођена, рођена да трајеш

У телу што се претвара y пчеле.

Страсна мера, Сабрана дела Ивана В. Лалића, трећи том, Завод за уџбенике, Београд, 1977, стр. 126.