КОНСТАНТИН КАВАФИ, Прва степеница

Теокриту се жалио

једног дана млади песник Еумен.

„Две ће године како пишем,

а само сам једну идилу саставио.

То је моје једино целовито дело.

Високо је, видим, на жалост,

врло високо степениште Поезије;

а с ове прве степенице где сам сада

никад се нећу успети несрећник.“

Рече Теокрит:

„Те су речи

неприличне и хуљење.

Макар и да јеси на првој степеници, треба

да будеш поносан и срећан.

То докле си стигао – није мало,

то што си постигао – слава је велика.

Јер већ и та прва степеница

много је од обичног света удаљена.

На степеницу ту да закорачиш,

треба да пуноправан грађанин

постанеш у граду мисли.

А тешко је у томе граду

и ретко бива да те прихвате за суграђана.

На његовом ћеш тргу затећи законодавце

којима се не подсмева ниједан авантуриста.

То докле си стигао – није мало.

То што си постигао – слава је велика."