Бојан Јовановић – ИМЕ ДУШЕ

 

Ако си она која јеси, прошапутана у кључу

обећаног спаса, затуреног ту негде

у близини назива којег покушавам да се сетим,

да ли си ти моје или ја твоје скровиште

иза чијег танког зида ослушкујем збивања

са другог краја?

Што сам чуо нисам записао,

само у бележницу унео питања

слепљена језиком за језик што сваки

подиже вео и у виши привид

спаја ову с оном страном светла.

Заборавом сачувани расту снови

између нових имена пустоши испречене

до твоје спорне магличасте истине

којим лако изречену распршујеш смрт

и у неотвореном писму чекаш свој трен.

Песмом божјег закона оглашаваш

непостојано средиште нових страна света,

неспремна да упознаш себе док не изрониш

из празнине и у бистрој вечерњој води

не приволиш звезду да у њој пусти корен.

Сенка одолела поподневном издуживању

трепери у тами слутњом до доласка олује

и уклања последње прочитане сметње

да би се казано о теби примило и могло

другачије да догоди.

 

Растварање душе: изабране и нове песме, избор и поговор Снежана Божић, Нишки културни центар, 2023, стр. 5. 

Бранислав Матић – МАМАЦ

 

Залуд вам мамци, залуд рачунице.

Не треба ми.

Довољна ми је светлост овог дана

и моја река, сребрна нит

што кроз поља и шуме блиста,

шетачке ципеле и три чиста листа,

корица хлеба, напрстак вина,

глас из далека од оца и сина.

Довољна ми је шака воде са студенца,

и мирис трава, лети, у сутонима,

сви они кораци по давним градовима

и бљесак белине, под велом, у недрима.

Знам да робове збуњује слобода,

но зар стварно мислите

да ме од ове руже, са ове пучине,

у ту шарену тамницу врате

ваше тужне трице и кучине?

 

Бранислав Матић, Хиперборејски летопис: разабране песме, Центар за изучавање традиције Укронија – Хипербореја, Београд, 2015.