ИВАН А. ИЉИН, Наш земаљски живот има свој скривени, виши смисао

Живот без светости је прва велика несрећа нашег времена.

Наш живот се лишава светости неприметно. Каткад ми, чак, и не посумњамо y времe када и како то тачно почне да се догађа: ми, некако, заборављамо на то, апсолутно не мислећи на опасност и, одједном све је готово. Многи од нас то и не примете. Ако нагло примете, онда се ишчуђују чак и жале, јер нико то није хтео и устеже се да призна кривицу. Кривица се, међутим, управо и састоји не у делању, већ у занемаривању и запуштању: нисмо умели, нисмо хтели у себи да однегујемо нешто супротно ономе што нас је задесило духовну пуноту и дубину живљења.

Наш земаљски живот има свој скривени, виши смисао. Тај смисао – није на површини свакодневице и ситног трчкарања. Он не привлачи и не захтева. Он жели да буде жељен; слободно дефинисан, тражен, освојен и брижљиво чуван. Он од нас захтева неизнуђено признање и одлучно првенство. Само тада ће нам се отворити лако и штедро, испунити собом читав наш живот. Ако не удовољимо том захтеву, ако се не одазовемо на његова питања, искања и наду у подршку, виши смисао живота ће се измигољити поред нас и неприметно ће доћи до његовог оскрнављења. И не стога што би он постао бесмислен сам по себи, већ зато што ми почињемо да живимо тако као да је живот бесмислен.

Руси у Богу: антологија руске духовне поезије, избор Здравко Шћепановић, „Панонске нити“ – Крушчић, „Бернар“ – Београд, 2014, стр. 7.