ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ, Привиђење

Има, у ноћи, свемирске ћутње час,

И у том часу појава и чудеса

Отворена кола свемира изнад нас

Котрљају се у светилиште небеса.

Ко хаос над водом тад се гусне ноћ.

Бесвест, ко Атлас, тло стиска у том часу;

И само Музē душу девичанску

У снима пророчким узбуђује бог!

1829.

Превод: Љ. Симовић

Антологија руске поезије XVII–XX век, избор, предговор и текстови о песницима Александар Петров, „Просвета“, Београд, 1977.