Ја, чак
ја, онај сам који познаје
Путеве
небеса, и стога ветар тело је моје.
Видео сам
Госпу Живота,
Ја, чак и
ја, који с ластама летим.
Зелено и
облачно рухо је њено,
Крила
ветра је носе.
Ја, чак
ја, онај сам који познаје
Путеве
небеса, и стога ветар тело је моје.
Manus
animum pinxit,
Писаљку у
руци држим
Да
запишем одговарајућу реч . . .
Уста би
моја да се чистим певом огласе!
Ал која уста да прихвате
Кумијског
Лотоса песму?
Ја, чак
ја, онај сам који познаје
Путеве
небеса, и стога ветар тело је моје.
Пламен
сам који с изласком сунца букну,
Ја, чак и
ја, који с ластама летим.
Над челом
мојим месец је,
Под
уснама ми ветрови.
Месец је
крупан бисер у сафирским водама,
И реке
што протичу под прстима мојим су ледне.
Ја, чак
ја, онај сам који познаје
Путеве небеса, и стога ветар тело је моје.
Напомене:
De Aegypto
(лат.) – О Египтусу.
Египтус,
син краља Бела и Анхиноје, освајач територије која је касније, по њему, названа
Египат.
Manus animum pinxit
(лат.) – рука ми наслика душу. Cf. Росетијеву причу Рука и душа.
Кумијски Лотос
(Lotus of Kumi) – највероватније измишљено.
Езра Паунд, Песме, Превод са
енглеског и напомене: Милован Данојлић,
БИГЗ, Београд, 1975.
Нема коментара:
Постави коментар