Жене које перу кошуље лоповима,
које убицама пресвлаче постељу;
жене које кувају липов чај
и сипају га прехлађеним џелатима;
које издајницима рукавице плету,
и паликућама лампу над вечером
пале;
којима нико није толико грешан
да га не окупаш, не нахраниш, и
не огрејеш,
и нико толико моћан
да му не помогнеш,
и нико толико туђин
да га оставиш у невремену пред
вратима.
Хлеб и со (изабране песм), СКЗ, Београд, 1991, стр. 260.
Нема коментара:
Постави коментар