Алекса Шантић, КОСОВКА

 Сјени Владете Ковачевића    

               

Овамо на Шару! Погледајте доље:

Кô да хрпе круна блистају из траве!

Оно крсташ слете на Косово Поље,

Сјајан крсташ орô с Дунава и Саве

Ту на старо гнездо спусти се и паде.

Сестре, црни вео скинимо са главе -

Све, кô птице кобне, распршајмо јаде,

Нека нам се душа у свилу обуче:

Што Косово узе Косово нам даде.

Скрхали смо грубе вериге и кључе -

Јутрос на вратима мученика свије'

Својом златном алком бела зора туче.

Паја Јовановић, Освећено Косово (1913)

Појмо! Откад сунце рађа се и грије,

Све откада звезде у висини броде,

Још Косово нигда лепше било није.

Гле, тамо, у плашту, крај Ситнице воде,

Горд на белцу гордом Змај Огњени ступа,

Змај Авале сиве. Са лучем слободе

Он калпаке гази тиранскијех трупа.

На молитву! Звони. Одјеци се хоре -

Сва се Грачаница у гримизу купа.

Сврх ње, ено, пламти ореола зоре.

Ура! Сатана је пао, гротло тавно

Прождрло га... Милош попева из горе...

А уз алај-барјак, као јутро славно,

Са зубљом, на белцу Змај се Огњен жари.

Погледајте! За њим низ Косово равно

Васкрснули трепте оклопници стари...

1912.