Земни живот, ако је потпун и истински, није
срећан, није задовољан, није грађански. И ако неко жели срећу, задовољство,
грађанску удобност, управо губи целовитост бивства. Наш истински живот је
патња. То је наша племенитост. Наше херојство. То је наше космичко
достојанство. Распети Бог је ранг земље у свемиру. Тако нас и по томе познају
сродне зведе.
Чини нас људима то што нас, како каже Хераклит, чувају бичем – pan herpeton plégé nemetai. Божанским нас чини ако свесно прихватамо крст.
Б. Хамваш, Миларепа
Нема коментара:
Постави коментар