ПАБЛО НЕРУДА, Забрањено је...

Забрањено је плакати а да се нешто не научи,

пробудити се, а не знати шта са собом,

плашити се својих сопствених успомена.

Забрањено је не смејати се проблемима,

не борити се за оно што желиш,

одустати од свега због сопственог страха,

да оствариш своје снове.

Забрањено је да оставиш своје пријатеље,

не покушати разумети све што сте заједно проживели,

и звати их само онда када су неопходни.

Забрањено је не бити свој пред другима,

претварати се пред људима до којих ти није стало,

изигравати кловна да би те памтили,

и заборавити све којима је заиста стало до тебе.

Забрањено је не учинити све за себе самог,

бити уплашен од живота и од онога чиме те живот обавезује,

не живети сваки дан до последњег даха.

Забрањено је да ти недостаје неко без радости,

да заборавиш његов осмех и очи,

а све зато сто је он изабрао другачији пут од твог,

забрањено је заборавити његову прошлост,

заменити је његовом садашњошћу.

Забрањено је не покушавати схватити друге,

мислити да је њихов живот вреднији од твог,

не спознати да свако има свој пут и славу.

Забрањено је не стварати сопствену причу,

не имати тренутак за оне којима си потребан,

не разумети да је живот оно што даје,

а такође и оно што узима.

Забрањено је не потражити срећу,

не живети живот са позитивним ставом,

не сматрати да увек можемо бити бољи.

Забрањено је заборавити да без тебе

овај свет не би био исти.