Рођење, раст, старост и
смрт појединца, породице, расе, нације, шта је то ако није ритам? Значи да су
све животне манифестације, чак и y
најкомпликованијем облику, као на пример у човеку, ма како несхватљиве и
испреплетане, само један покрет на који се морају применити исти општи закони
кретања који владају у физичком универзуму.
Кад говоримо о човеку
мислимо на појам човечанства у целини, и пре него што применимо научне методе у
испитивању његовог кретања, морамо то да прихватимо као физичку чињеницу. Али,
да ли неко може данас да тврди да сви милиони појединаца и сви безбројни типови
карактера чине једну свеукупност, јединку? Иако
смо слободни дa мислимо и деламо, ми се држимo заједно неодвојивим везама као
звезде на небу. Ми не видимо те везе али их осећамо. Посечем се по прсту и
то ме заболи: тај прст је део мене. Видим повређеног пријатеља а то и мене
заболи: мој пријатељ и ја смо једно. А сада видим побеђеног непријатеља, хрпу
материје, за коју ме је најмање брига од свега на свету, али то ме ипак растужује.
Зар то не показује да је сваки од нас само један део целине?
Вековима се ова идеја
прокламовала у савршено мудром учењу религије, можда не само као средство за
обезбеђивање мира и хармоније међу људима већ и као дубоко укорењена истина.
Будисти то изражавају на један начин, хришћани на други, али и једни и други
кажу исто: ми смо сви једно. Метафизички докази, међутим, нису и једини које
можемо гa изнесемо у прилог овој идеји. Наука такође признаје повезаност издвојених
појединаца иако не сасвим у истом смислу као што признаје да су Сунца, планете
и месеци, сазвежђа једно тело и нема сумње да ће се то потврдити експериментима
у будућности када се наша средства и методе испитивања физичких и других стања
и појава, усаврше. Још више: То једно људско биће наставља да живи. Јединка је ефемерна,
расе и нације долазе и одлазе али човек остаје. Ту је огромна разлика између
јединке и целине. Ту се исто тако може наћи делимично објашњење за многе од
оних изванредних појава наслеђа, које су резултат безбројних векова слабог али
сталног утицаја.
Никола Тесла, „Проблем
повећавања људске енергије кретања човека напред – енергија кретања – три начина
за повећање људске енергије“, Чланци, Завод
за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.
Нема коментара:
Постави коментар