Пријатељство је љубав здраве душе према здравој
души. Пријатељство као излив здраве душе свето је, чисто, честито, верно,
постојано, искрено, отворено, истинито и вечно. Пријатељство је врлина, јер се
заснива на моралу и чистом живљењу здраве душе, јер се спаја и са самом врлином
и постаје њеним љубљеником, њу пригрљује и са њоме довека остаје. Пријатељство
као врлина привлачи се сличним и ослања на сродне врлине. Пријатељство је веза
две сличне душе. Пријатељство је страст разумне душе која снажном љубављу спаја
пријатеље и која има порив да споји чежњом оно што је по природи растављено.
Пријатељство има постојан и непроменљив морал. Пријатељство је морална сладост
која радује душу. Пријатељство увек трпи и страда и слуша. Аристотел је рекао: „Пријатељство
је једна душа у два тела“. Пријатељство је снажније од сродничке љубави, јер
сродничка је љубав по нужности, а пријатељство по произвољењу. Пријатељство
налаже благочашће према светињама пријатеља, чистоту у живљењу, часност у
моралу, веру у карактеру, постојаност у одлукама, искреност у речима и слободу
да се говори што је исправно, корисно и истинито. Пријатељство је основ
благостања двоје добрих људи на земљи, јер једино се измећу добрих људи може
развити истинско пријатељство. Платон каже: „Пријатељство је сагласност око
доброг и праведног, једнако настројење живота, једномислије о настројењу и
делању, љубезна сагласност око заједничког живота, заједница у добром делању и
страдању.“
Три су вида пријатељства: по врлини, по
узајамности и по навици, а најбоље је по врлини, јер је у врлини љубав чврста.
СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ, Поуке
Нема коментара:
Постави коментар