Има људи којима је рад насушна потреба; они за сваки изгубљени минут
осећају грижу и унутрашњи прекор. – Је ли им та особина урођена или стечена
васпитањем и навиком. Код животиња рад је онолики колики су инстинкти
самоодржања. Код већине људи, изузимају се жртве страсти, количина рада је
приближно једнака количини потреба. Човеку је урођена тежња да са што мање
труда прође кроз живот. Па откуд онда горњи случај. Поред ретких изузетака, та
се особина оснива на самољубљу и славољубљу. – људска се природа ту показује
лукава према самој себи. Тежњом појединих ка слави, каприсима појединих (има и
од тога изузетака) доћи ће се до резултата којима ће се после користити милиони.
М. Настасијевић,
«Сива бележница», II,
Есеји, белешке, мисли, Дечје новине – Српска књижевна задруга, 1991,
стр. 266.
Нема коментара:
Постави коментар