"Још никад се у нас по версу није тако широко разливала душа, као у њега. Има их снажнијих можебити, али тешко да је на чијим речима, толико раскиданих комадића душе, као на његовим. Досад је само Пандуровић простирао тако по речима својим сву своју душу, само што Пандуровић кад се враћа у зору из ноћи, носи своју душу као плашт, као плашт који се вуче за њим, а Андрић је носи на рукама и покрива њоме прозебла бића која сусреће."
Милош Црњански, "Иво Андрић: Ex ponto", "Књижевни југ", Загреб, 1918.
Нема коментара:
Постави коментар