„Верујем
да цветна латица или неки сићушан црв на путу много више кажу и садрже но
свеколике књиге из библиотеке. Словима и речима се ништа не може рећи. Понекад
напишем неко грчку слово, тету или омегу, и кад перо само малчице заврнем,
слово почне да вијуга и претвара се у неку рибу, и за тренутак подсећа на све
потоке и реке на свету, на све што је хладно и влажно, на Хомеров океан и на
воду по којој је корачао Петар, или се слово претвара у неку птицу, диже реп,
костреши перје, кочопери се, закликће, одлети. – Но, Нарцисе, ти без сумње не
држиш много до таквих слова? А ја ти велим: њима је Бог написао свет.“
Х. Хесе, Нарцис и Златоусти, превео Бранимир Живојиновић, "Прозаик" - Београд, "Народна књига" - Подгорица, 2002, стр. 72.
Нема коментара:
Постави коментар