Категорије

петак, 02. децембар 2016.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Тамни вилајет


Кад смешећи се сазнајем ма и страхоту
о себи, спасен сам од ње“
                                                                                  М. Настасијевић

И рече Господ
„Бићеш кажњен“
одевен у своју
сопствену срамоту
но докле у тами
откопаваш камен
што светлост мрачи
заробљен ниси у своју Голготу.
И рече Господ
„Нек буде Светлост“
раздвоји таму од бића твога
у трену спознаш неред у души
и ране срца крвавога.
Лакше је тада угасити светло
навући на себе опет таму
у свет изаћи лажју обучен
ходати с осмехом –
кријући рану.
Но кад те Светлост
прожме расточи
суочи с голим собом да боли
страдање, знаћеш није само твоје.
И Он је распет
–    и само воли.  



Нема коментара:

Постави коментар