„Ембахаде”
је шпанска реч и значила је посланство на страни. А зашто моја књига успомена
носи шпански наслов, по церемонијалу, то ће читалац видети, ако прочита те моје
успомене. Кашће му се само.
Ја сам те књиге почео да пишем, – према
својим белешкама, – давно; и носио сам их, годинама, са собом, – путем који нас
је све водио: око Париза, у Берлин и Рим, па онда у Лондон, да стигнемо у
Москву и после у своју земљу. Случајно је да те моје књиге говоре о нашој
дипломатији. У ствари, то су моје белешке о несрећи нашег народа, а нису ни
дневник, ни историјат, ни студија, ни памфлет.
Него просто успомене једног очевица,
писца.
О добу, које је било пуно несрећа,
жалости, страхота, а које ће се ускоро чинити несхватљиво и давно прошло,
невероватно, као што се мом нараштају чинило доба Обреновића.
М. Црњански, Ембахаде, приредио
Борислав Радовић, Нолит, Београд, 1984.
Нема коментара:
Постави коментар