МИЛИЦА ЛИЛИЋ, По мери мита

Митови овог доба

Кратког су даха, без дубине

Тек сину и већ их нема

Алʼ древна искуства

Кроз лице мита ничу изнова

Јер беху еталон, мера,

Шта рећи данас после Хомера

Што опевано није —

Одлика личне, опште историје

Пролазност јесте, пустош,

Вечити сукоби, ратови, замке

Заблуде, жртве и искушења.

Мало се шта променило:

Богове ни сад нико не мења

А они силни никад сити

Плету о себи нове скаске,

А све је већ виђено давно

И не улази се у мит изравно

Са говорнице, улице, трга

За мит је нужно жртвовање

Али не мање од распећа.