„У узаврелој фузији страсти и мере
отварају се простори наде“
Иван В.
Лалић
Ако се сагнеш довољно ниско
Можеш дотаћи
бездане своје
Устремиш ли биће ка небу
Видећеш себе и тамо горе.
Ал ниси само од праха и блата
Нит су ти само Небеса дата –
Укрштај! – мирна је тачка
У којој почиње мера твог раста
– ка лику
Творца у себи самом.
Јер није крст да га проносиш
Над светом
њиме да се узносиш;
Док носиш своје земаљско рухо
Уземљен чулом узвинут духом
Биће твоје цело је крст.
Да ли те зову: звер или Бог –
Једна је мера твога бића
– страсна мера твога распећа.
Нема коментара:
Постави коментар