Једним јединим оком
видели смо светове, тврде и сиве
путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога, они који не сазнаше,
оковаше нас, мислећи да нас
имају.
Али наш је живот био сигурнији
него бусола -
Јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења расла
су наша крила,
тако поносита и тако силна, да ни
њихов ужарени челик,
ни отров њихових губица
није спречио величанствени лет
наше равнодушности.
Нема коментара:
Постави коментар