Општа бука и
галама овдашњих страначких људи личи ми на неред какав изазивају јунаци у
животу писца. Као што је писац увелико изданак својих јунака, тако су кандидати
на изборима изданци свог народа, какви-такви. Невоља писца, као и народа, јесте
у томе што јунаци не говоре њиховим језиком. Отуда толико збрке и забуна. Народ
пред изборима је у положају писца, када би сваки од јунака хтео да буде главни.
Сваки је од кандидата убеђен да је у улози спаситеља, сваки прети да ће доћи до
потопа ако баш њега не изаберу. И да ће доћи до рушења романа – државе, како је
духовито назва један аутор, а писац, као и народ, пасти у провалију. Јунак се
отима да буде Агамемнон, а писцу даје улогу Нестора из Пила. Јунак зна да се
побуни против писца, као и изабрани посланици против народа, да бесне и псују.
Зна избити и туча. Јунак ускаче кроз прозор усред ноћи, цвили и тражи од писца
немогуће. Баш као и лица с малих екрана која урлају: Ја сам најбољи! Писац,
као и народ, изложен је правом терору медија. Све гора од горе вести, претње и
црне слутње. Зато се писац, као и народ, увек нада бољем. Писац мора своје
јунаке очистити од мржње да би могли видети дрвеће од шуме. Као што се бојим да
ће се многа лица с малих екрана удавити у међусобној мржњи.
На чијој сам
страни и у којој странци?
У оној у којој
једино писац може и бити. То је странка мојих јунака и читалаца. Али у тој
странци писац је и председник и секретар и благајник. Све законе демократски доноси
и усваја сам. Знам само да на светској сцени политика никада толико није
показала своје јадно и смешно лице. Многи њени јунаци пре ми личе на какве
фарисеје и комедијанте него на одговорне људе. Када видим у чијим је рукама
судбина света – просто се најежим. Истина је постала најтрошнија реч и највећих
светских језика. А реч понижена, изгубила свако достојанство.
(1992)
Р. Братић, Шехерезадин
љубавник, Прометеј, Нови Сад, 1996.
Нема коментара:
Постави коментар