Категорије

недеља, 29. јануар 2017.

БРАНКО МИЉКОВИЋ, Сунце


Ово ће се неизвесно кретање завршити
Сунцем.Осећам то померање југа
У свом срцу. Мајушно подне се руга
У камену, варница што ће осветлити

Звездани систем мог крвотока.
А дотле све што буде нек је због песме.
Друга утеха нам не треба.
То трајање се руга
Претњи црног и отровног неког сока.

Не, неће се отровом то путовање завршити.
Неки ће свемир поново да нас створи.
Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори.
У камену спава мало сунце што ће нас осветлити.

Чујеш ли звездани систем мог крвотока!
Понављам: неки ће свемир поново да нас створи
Макар слепог лица и мрачног срца док сунце не проговори
Над претњом црног и отровног неког сока.


Бранко Миљковић, Изабране песме, избор и предговор Слободан Ракитић, СКЗ, Београд, 2005. 

Нема коментара:

Постави коментар