ФРИДРИХ ХЕЛДЕРЛИН, Дух времена

Предуго већ ми владаш изнад главе

Ти у тамном облаку, ти боже времена!

Пресурово, препуно зебње свуд је у кругу

И све се осипа, колеба, где год гледам.

Ах, као дечак често обарах поглед,

У шпиљи тражих спас од тебе, хтедох,

Стидљив, место неко да нађем

Где тебе, Свепотресни, не би било.

Допусти, најзад, Оче, отворена да те ока

Сусретнем! Па ниси ли ти први дух

Пробудио из мене зраком својим?

Дивотно ме животу привео, Оче! –

Збиља у младој лози света нам клија снага;

У благом ваздуху сусреће смртнике,

И када тихо по гају ходе, ведрином

Неки бог; ал ти свемоћније будиш

Чисту душу младића, и учиш

Мудрим вештинама старце; лош човек само

Још гори бива, да скорије сврши,

Када ти, Потресачу, шчепаш га.

Ф. Хелдерлин, Одабрана дела (приредио и превео Иван В. Лалић), Нолит, Београд, 2009.