„Гле, небо је унутра у теби.“
С. Јустин Ћелијски
Кад затвориш очи,
отвара се време
– Каравани промичу
кроз градове
Видим тезге,
сувенире, арабеске
Миришу слике на
тамјан и воштанице
Безгласно плачу
зидови и фреске
Видим Јерусалим, Призрен
и Дечане
Храм Господњи и
Богородице Љевишке...
Чујем мајке и чујем
крике дечје
Уском стазом на
путу за Једрене
Победнике, рањенике, побеђене
Млади месец и крст, сабље
укрштене
Надежа Петровић, "Косовски божури", 1913. |
– Рану која светли и
крв која капље
По пољима равним, међу гробовима
Миомирис шири босиље и смиље
Међу уснулима и
пробуђенима
Од Галилеје до
Газиместана
Свуд су Поља смрти
– Поља дарована
Високо се узнела до Светих Дечана...
Бол полегла у
класју и житима –
Дашак ветра лелуја
у очима
Душа поје слова
љубве тиха
– Све су наше ране да их Љубав вида.
Izuzetno Marija!
ОдговориИзбришиPoštovanje.
Hvala Vam, Biljana!
ОдговориИзбриши