А ко је личност? Па онај
што жури
Да се сопственој дубини
приклони,
Ко, кад једанпут до себе
догњури,
Не хита више да отуд
изрони.
А у дубини – све сами
корали,
Бисери, рибе пуна радост
оку.
Блажен је ко обалу остави
Нерукотворном се предавши
току.
Не мисли да је роњење
главно ту:
Роњење није шетња равним
пољем,
Неизбежна је Патња за
прави пут,
И зато Личности нема без
бола.
Антологија руске лирике (крај X
– почетак XXI века), превод, избор и белешке о писцима Миодраг Сибиновић, „Паидеа“, Београд,
2007.
Нема коментара:
Постави коментар