Категорије

четвртак, 04. мај 2017.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Прарођење


„Чистота сна у крви...“
А. Вукадиновић

Кад спустим главу на твоје груди
и вечност разгрнем испод тренутка
ослушнем: почиње стварање света
и слутим где је корен почетка.

Од светла се предано повлачи тама
и бела Светлост постаје течна
слушам бистру воду док тече у нама
од Себе саме до Средишта вечна.

И чујем:
– снагу пупољка и чежњу латица
и пружене гране обећању Неба
и узлет у Плаво распукнутих птица
и крикове звери и молитву хлеба –
док ствара се задати поредак свега.

И видим Њега јер видим Љубав
како ни из чега облике ствара
кроз додир душа да се препозна
и врати поново, назад – до Раја. 


1 коментар:

  1. Svaki stih, kao da ti je neko saputao,
    Dobri Andjeo ti je u srce namerno zalutao.

    ОдговориИзбриши