„Чистота
сна у крви...“
А.
Вукадиновић
Кад
спустим главу на твоје груди
и
вечност разгрнем испод тренутка
ослушнем:
почиње стварање света
и
слутим где је корен Почетка.
Од
светла се предано повлачи тама
и
бела Светлост постаје течна
слушам
бистру воду док тече у нама
од
Себе саме до Средишта вечна.
И
чујем:
–
снагу пупољка и чежњу латица
и
пружене гране обећању Неба
и
узлет у Плаво распукнутих птица
и
крикове звери и молитву хлеба –
док
ствара се задати поредак свега.
И
видим Њега јер видим Љубав
како
ни из чега облике ствара
кроз
додир душа да се препозна
и
врати поново, назад – до Раја.
Svaki stih, kao da ti je neko saputao,
ОдговориИзбришиDobri Andjeo ti je u srce namerno zalutao.