ПЕТАР ПАЈИЋ, На чисту воду мислим кад се молим

1.

Обична водо, док те гледамо

Учиш нас сасвим једноставна.

Тебе да упамтимо. Да као ти знамо.

Од свих земаљских чуда ти си највише славна.

Учиш нас како да будемо лепи.

Како да се одморимо. Како да волимо.

Срце у греху пред тобом стрепи.

Само се теби чистој молимо.

 

Цртеж: М. Јефтимијевић Михајловић,  Благослов

2.

Боже, заљубљени смо у воду.

И у истину. Вода је празник.

Она нас зауставља у ходу:

Пере нам руке, умива наш лик.

То је тренутак благослова.

Опет за ход добија снагу

Наше тело од олова.

Можемо да пољубимо драгу.

Најлепше песме Петра Пајића, Избор и предговор Слободан Ракитић, „Просвета“, Београд, 2004.