М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Легура

                                „...И нису знали да је то – легура“

                              М. Цветајева

Тамо где дотакнеш растерујеш мрак

На врховима прстију просијавају ти сунца

Оним што изговориш порећи ћеш свет

И доказати да живота изван нас и нема

Оним што прећутиш доказаћеш Њега

И порећи да смо од плоти, од крви

У твојим рукама и Месец и Сунце

Плес суштина плешу и Љубав и Смрт

Обликом у који се уливаш потврђујеш ме

Обликом у који се претварам доказујем те

–        Ми смо легура... ми смо легура

Калуп и отисак вечног тренутка

Како је могуће раз-двојити нас

А не зачути цепање света? 

Марија Јефтимијевић Михајловић